Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li je ukrajinska kriza pokopala iluziju vlasti u Beogradu o Srbiji kao ekonomskom tigru.

Sugovornici su bili Vladimir Gligorov, naučni saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, i Mijat Lakićević, ekonomski analitičar iz Beograda.

Mijat Lakićević: „Vlast već godinama govori kako je Srbija lider u regionu i Evropi. To je politički marketing. Valjda se misli da će sto puta ponovljena laž ući u svest ljudi kao istina. Naravno da to nije tačno. Ima zemalja koje su rasle brže od Srbije, ali vlast ne odustaje od svoje politike i uporno ponavlja neistine“.

Predsjednik Vučić kaže da je Srbija po ekonomskom rastu prestigla sve zemlje Zapadnog Balkana, da ima najveći bruto društveni proizvod u regionu, da joj svi zavide i da je zbog toga napadaju. Da li je Srbija zaista vodeća ekonomska sila u regionu?

Vladimir Gligorov: „Sve zavisi od toga kako definišete region. Obično se smatra da pored Srbije Zapadni Balkan čine Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Kosovo. To su zemlje sa relativno malim privredama – tako da je srpska privreda sigurno veća.

Ako gledamo nacionalni dohodak po glavi stanovnika, među svim tim zemljama, uključujući i Srbiju, nema neke velike razlike što je nepovoljno za Srbiju jer su istorijski posmatrano Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo i Albanija bili nerazvijena područja u odnosu na Srbiju. Crna Gora je po mnogo čemu verovatno ispred Srbije.

Ako poredite plate, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika i neke druge pokazatelje, onda to ispada prilično rđavo za Srbiju jer je Crna Gora bila značajno nerazvijenija od Srbije. To je otprilike stanje stvari. A što se tiče izjava predstavnika vlasti, to je na kraju krajeva propaganda tako da to ne bi trebalo uzimati previše ozbiljno“.

Vučić tvrdi i da je Srbija prestigla Hrvatsku.

Mijat Lakićević: „Mislim da nije. To je Vučić rekao pre izvesnog vremena računajući sa niskom stopom rasta Hrvatske u ovoj godini. Međutim, Hrvatska je ostvarila veću stopu rasta – tako da mislim da je bruto domaći proizvod Hrvatske veći od onog u Srbiji“.

Predsjednik Vučić govori o nevjerovatnom rastu Srbije pod vlašću Srpske napredne stranke, On je nedavno rekao da je 2014. godine, kad je postao premijer, bruto društveni proizvod bio 33 milijarde eura. “Sve što su generacije radile i gradile prethodnih decenija vredelo je 33 milijarde evra, a samo u poslednjih sedam godina stvorili smo dodatnih 20 milijardi “, kaže on. To zaista impresivno zvuči. Da li je to moguće?

Vladimir Gligorov: „To je opet propaganda. Treba praviti razliku između nominalnog i realnog rasta. Ako ne uzmete u obzir da je 2014. kurs bio drukčiji nego danas i ako zanemarite inflaciju, onda to izgleda kako Vučić kaže. Ali kada gledate realne stope rasta, period od 2014. do 2022. je veoma neimpresivan. Tako da to nije ništa za hvalu. A što se tiče poređenja sa prethodnim periodima, bruto društveni proizvod je 2014. bio tako mali zato što je privreda devedesetih godina temeljno razorena. Tako da bi gospodi Vučiću i Dačiću bilo bolje da o tome ne pričaju“.

Mijat Lakićević: „Upozorio bih da se tih 33 milijarde društvenog proizvoda odnosi samo na jednu godinu – 2014, a ne na sve ono što je stvoreno pre dolaska naprednjaka na vlast, kako je to Vučić rekao. Uostalom, Vučić ne navodi ni tačan podatak. Bruto društveni proizvod 2014. bio je 35,5, a ne 33 milijarde. To se može videte na sajtu Ministarstva finansija. Inače, Srbija je u prvih sedam, osam godina posle 2000. ostvarila vrlo visok rast, on je bi oko šest procenata što nikada kasnije nije uspela da ostvari“.

Vučić je početkom februara prije ruske invazije na Ukrajinu izjavio da Srbija  investitora o investicijama u vrijednosti od preko sedam milijardi eura koje bi donijele 35.000 novih radnih mjesta. Da li će ukrajinska kriza pokvariti te planove?

Vladimir Gligorov: „Značajnih negativnih efekata će sigurno biti svuda, pa tako i u Srbiji. Mi zasad ne možemo da znamo koliki će oni biti jer je ova kriza na samom početku i dugo će da traje. Ako se rat oduži, sankcije će biti sve veće, a i poremećaji u privredi Evrope. Onda je teško videti da će biti nekog značajnog povoljnog kretanja u Srbiji“.

Mijat Lakićević: „Teško je davati bilo kakve prognoze, mada mislim da ta Vučićeva priča o silnim investicijama nije bila tačna, a sada je sigurno da se ti planovi, ili bolje rečeno propagandne poruke. neće ostvariti. Usput, kada govori o investicijama, Vučić često misli i na kredite. Pa onda kao investicije računa i kredite koji Srbija uzima od Kine za razne infrastrukturne projekte“.

Beogradski Blic piše da je Srbija ovih dana glasala za rezoluciju Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, zato što je uoči glasanja Njemačka izvršila pritisak na vlast u Srbiji zaprijetivši da će, ako Srbija ne glasa za rezoluciju, povući njemačke investicije, a Njemačka je najveći investitor u Srbiji. Blic je navodno to saznao iz izvora bliskih njemačkom ministarstvu privrede. Mislite li da u tome ima istine?

Vladimir Gligorov: „Ja sam tako protumačio Vučićevo objašnjenje zašto je Srbija glasala za tu rezoluciju. On je otprilike rekao bi Srbija izgubila investitore ukoliko bi se drukčije ponela. Da li je to što ste naveli nešto što se govori za javnost da bi se opravdalo glasanje ili je zaista bilo tako – ne znam. Ali problem zaista postoji. Ako privreda Srbije izuzetno zavisi od Evropske unije i posebno od Nemačke, a Nemačka je zauzela oštar stav u odnosu na ukrajinsku krizu, onda nema mnogo izbora“.

Mijat Lakićević: „Čini mi se da je Vučić to rekao da bi ispalo kao da Evropa ponovo ucenjuje Srbiju u smislu – eto, kakvi su oni, ucenjuju nas, a mi moramo da ih slušamo jer smo mali i slabi. To je još jedna posredna kritika Evrope. Ali čini mu se da i pored pritiska Srbija ne bi, tako da kažem, poklekla da Rusija to prethodno nije odobrila. Mislim da Srbija na neki način služi Rusiji kao trojanski konj u Evropskoj uniji. Odgovara joj da Srbija bude blizu Evropske unije mada ne verujem da bi joj odgovaralo da i uđe u Evropsku uniju“.

(SB)