Na mrežama se pojavila poruka koju je suprug ostavio ženi, nakon što je hitno morao na posao.

Jedne je ova poruka nasmijala, dok je druga naljutila.

Pročitajte i sami, pa nam javite svoje mišljenje:

“Slušaj ženo otišo sam raditi u prvom smjenu šefa me zvao jutros kaže da je hitno, kad se probudiš i vidiš ovo oću da me čeka ručak na stol kad se vrnem kući! Nemoj da budeš ko jučer da nema ručak na stol i da zateknem opanci od komšije polupaću i tebe i njega kad ga nađem!”, napisao je on u poruci.

BONUS:

Pre pet godina smo drugarica i ja došle u Italiju radi obilaska lepota severa države i nezaboravno se provele. Prilikom posete jednoj vinariji, upoznale smo prelepog Italijana, s kim smo nastavile druženje ostatak dana. Kad smo se vratili u Srbiju, nastavila sam da se redovno čuvam s njim, a ubrzo je došao kod mene i otpočeli smo ljubavnu vezu. Dve godine smo muku mučili sa kilometrima, onda se preselio kod mene. Međutim, dobili smo bolje poslove u njegovom gradu i od tada živimo tamo. Moj život je postao bajka. On je najpažljiviji muž i najbolji tata našim blizancima, imamo visoku ploču i jednostavno uživamo u svakom trenutku života. Pišem vam ovo pijući preukusno belo vino i jedući još ukusniji sir i pršut.

—

Moj dečko mnogo dobro zarađuje i obezbeđuje nam vrlo lagodan život. Ja radim u firmi u kojoj (kao i većina) imam nadprosečnu platu. Međutim, ipak ne volim da pričam sa svojim koleginicama o svom životu, jer odmah osećam zavist pa mi bude neprijatno. Kada mi izmakne tokom razgovora za ručkom gde smo na primer proveli vikend ili da imam kućnu pomoćnicu, odmah osetim da me gledam prezirno kao sponzorušu. Ljudi vrlo lako osuđuju kad neko ima i živi lepo, a pojma nemaju šta je sve trebalo da dođe do toga. Ni nama nije sa neba palo. Kad sam ja upoznala mog dečka, on je u svom poslu bio maltene niko i ništa. Bilo je vremena kada smo živeli samo od moje (tada još početne) ploče. Kada je osnovao firmu, uložili smo i rizikovali svu ušteđevinu i posledji evrić što smo imali. Noćima nismo spavali, radili i vikendom iu večernjim satima dok nije sve krenulo kako treba. Sve sam ja to s njim prošla. A sad, eto, ja ispadam sponzoruša zato što uživam u tome što je on stekao uz moju podršku.

—

Juče sam ocu i majci kupio i odneo mobilni telefon, na šta je moja devojka pitala što nisam kupio i njena, rek'o pa to nije čokolada, već dosta košta. Od toga je napravila dramu kako ih ne smem razlikovati itd, naljutila se i počela da preti, malo sam bio u šoku pa joj otvoreno reko da nikog nisam dužan da finansiram, kada imam svoje dete tada ću biti, ovako je dobra volja i to što njoj dopuštam da živim u mom stanu i plaćam račune i hranu sam, čak vozi i moj auto bez da je jednom napunila gorivo, a ne nešto više… Gospođa je uređena otišla u drugu sobu, neka zaradi sama i neka počne plaćati sve po pola, a sa ostatkom neka poklanja kome želi, mnogo sam ja izgleda mlak pa me gaze… A moji iako mogu kupiti 10 takvih telefona, obradovali su se što su dobili to od mene, želim da ih vidim i čujem kad nas već dele 300km, iako je majka posle zapakovala uz hranu da se nađe skoro cela vrednost oba telefona